Četrdeseti rođendan časopisa „Tokovi osiguranja“

objavljeno 04.10.2024.

U hotelu „Hilton“ u Beogradu, 27. septembra održana je Konferencija posvećena četrdesetogodišnjici izdavanja naučnog časopisa „Tokovi osiguranja“, koji je 1984. godine pokrenula tadašnja Zajednica osiguranja imovine i lica „Dunav“, sada Kompanija „Dunav osiguranje“, i koji je pod njenim okriljem izlazio sve do januara ove godine, kada je na brigu o daljem unapređenju predat Udruženju osiguravača Srbije (UOS). Konferencija je ponela naziv „Prvih 40 godina ’Tokova osiguranja’“, a okupila je ne samo domaću već i naučnu i stručna elitu regiona.

Učesnicima eminentnog skupa najpre se obratila Ivana Soković, predsednica Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje i Upravnog odbora UOS-a, te predsednica Organizacionog odbora Konferencije, koja je istakla da kompanija na čijem je čelu ima dugu tradiciju ne samo izdavačke delatnosti već i podrške nauci i edukaciji.

‒ Nakon brojnih konferencija posvećenih digitalizaciji, veštačkoj inteligenciji i informacionim tehnologijama, koji su svakako aktuelni u svim oblastima pa i u osiguranju, zaista je dobro i važno što smo se okupili i povodom pitanja vezanih za edukaciju i nauku, bez kojih nema napretka u ovoj delatnosti. „Dunav osiguranje“ je časopis pokrenulo pre četiri decenije, tada kao stručnu publikaciju pod imenom „Osiguranje udruženog rada“. U međuvremenu, časopis je dva puta promenio naziv, najpre u „Osiguranje u teoriji i praksi“, pa potom u „Tokovi osiguranja“, stekao je status naučne publikacije s prestižnom kategorijom M51 i zavidnim renomeom u našoj zemlji. Odluku da časopis nastavi svoju edukativnu misiju pod okriljem UOS-a doneli smo vođeni idejom da će cela osiguravajuća branša doprineti njegovom razvoju daleko više nego što to može jedna kompanija. Uverena sam da će pažljivo odabrano uredništvo uspešno izneti taj zadatak i da će časopis u dogledno vreme napredovati u višu kategoriju.

Na značaj časopisa u kontekstu kontinuiranog rada i zalaganja Narodne banke Srbije (NBS) na podizanju finansijske pismenosti i edukacije ukazao je viceguverner Željko Jović.

‒ Od velike je važnosti da se u Srbiji redovno objavljuju i čitaju publikacije iz kojih zaposleni u finansijskom sektoru ali i građani mogu da se informišu o stanju, tendencijama, regulativi i perspektivama razvoja tog sektora i tržišta u zemlji i svetu.

Jović je zatim prezentovao osnovne podatke i zapažanja o stanju domaće ekonomije, naročito se usredsređujući na finansijski sektor, te na osiguranje u okviru njega.

‒ U finansijskom sektoru, koji je pod nadzorom NBS, drugo mesto po bilansnoj aktivi, po kapitalu i broju zaposlenih zauzima osiguranje. Premija osiguranja po stanovniku iznosi 216 dolara a njeno učešće u bruto domaćem proizvodu je 1,9 procenata. Poređenja radi, premija po stanovniku u zemljama u razvoju Evrope i centralne Azije je 207 dolara a učešće u BDP-u 2,3 odsto. Podaci za prvo polugodište ove godine ukazuju na rast svih parametara u delatnosti osiguranja, te je ukupna premija u odnosu na isti period prethodne godine veća za 13,2 odsto, tehničke rezerve su povećane za 12,3 posto, adekvatnost kapitala iznosi 212,9 procenata i on je viši od zakonom propisane obaveze, što uz pokazatelj profitabilnosti od 92,2 odsto i pozitivan privremeni rezultat u iznosu od 6,5 mlrd dinara govori u prilog stabilnosti sektora osiguranja.

U pogledu regulatornih aktivnosti, viceguverner je najavio da je pokrenuta inicijativa za donošenje zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, te da se priprema novi zakon o osiguranju s ciljem da se postigne dodatno usklađivanje s direktivama EU, kao i da se na osnovu zapažanja u primeni dosadašnjeg zakona u praksi, određenim novim rešenjima doprinese efikasnijem regulatornom okviru. NBS će nastaviti sa sprovođenjem kvantitativnih studija uticaja u pogledu mogućnosti sprovođenja u delo regulatornog režima Solventnost II. U fokusu NBS su i izazovi razvoja zelene ekonomije i digitalizacija, te rizici koji proizlaze iz uvođenja novih rešenja zasnovanih na novim finansijskim tehnologijama.

‒ NBS će, kao i do sada, merama za očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, nastaviti da obezbeđuje sigurnost i predvidljivost poslovnog ambijenta i na taj način doprinositi razvoju privrede i očuvanju standarda građana, uz trajnu podršku finansijskim institucijama. Stručni časopisi s tradicijom kakvu imaju „Tokovi osiguranja“, koji sadrže dubinske analize pojedinih pitanja u delatnosti osiguranja i finansijskog poslovanja, svakako će doprinositi boljem sagledavanju i unapređenju tržišta na kome svi funkcionišemo ‒ naglasio je Jović.

Nova glavna i odgovorna urednica časopisa „Tokovi osiguranja“, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nataša Petrović Tomić, upoznala je prisutne s korenima izdavaštva u delatnosti osiguranja, značaju edukacije o kojoj se posebna briga vodila u Zajednici osiguranja imovine i lica „Dunav“ a danas u Kompaniji „Dunav osiguranje“, te o postignućima novog uredništva u periodu od kada je UOS preuzeo časopis.

‒ Prvi stručni časopis i preteča „Tokova osiguranja“ bila je publikacija „Osiguranje ‒ hronika teorije, sudske prakse i osiguranja“, koju je 1965. godine pokrenuo Zavod za osiguranje i reosiguranje „Jugoslavija“ (napomena autora: pravni prethodnik ZOIL „Dunava“), a uređivao ga je profesor dr Vladimir Jovanović sa Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta. S formiranjem ZOIL „Dunava“ 1974. godine i stvaranjem jedinstvene specijalne stručne biblioteke osiguranja, u toj osiguravajućoj kući otpočela je intenzivna aktivnost na edukaciji ne samo zaposlenih u njoj već i šire, jer je ta biblioteka bila dostupna studentima i ljudima koji su počinjali da se bave naučnoistraživačkim radom, doktorandima i profesorima ‒ rekla je prof. Petrović Tomić, napominjući da je i sama odlazila u tu biblioteku u kojoj je pronalazila mnoge vredne bibliografske jedinice prilikom pripremanja magistarskog rada. ‒ Sada je ta biblioteka deo jedne prelepe biblioteke u UOS-u i dužnost je cele naše delatnosti da nastavimo da ulažemo u nabavku vrednih bibliografskih jedinica i da bogatimo taj bibliotečki fond ‒ ukazala je prof. Petrović Tomić.

Glavna i odgovorna urednica je potom govorila o razvoju časopisa i uglednim autorima koji su u njemu objavljivali svoje radove, te o vodećim imenima u nauci osiguranja koji su ga uređivali. Naročito je istakla urednički angažman redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Predraga Šulejića, koji je bio i utemeljivač Prava osiguranja kao naučne discipline.

‒ Kad imate takve prethodnike, najmanje što možete je da date 200 posto sebe kako biste sačuvali taj nivo koji časopis već ima, a naravno i da ga, koliko god je moguće, unapredite. Mi smo časopis dobili od Kompanije „Dunav osiguranje“ kao gotov proizvod s kategorijom M51. Da biste postali redovan profesor na bilo kom fakultetu, morate da objavite pet radova u časopisu te kategorije ‒ objasnila je prof. Petrović Tomić i napomenula da sad to treba sačuvati, održavati i u dogledno vreme unaprediti.

U planu redakcije za naredni petogodišnji period, osim očuvanja kategorije i okupljanja naučne i stručne elite iz naše zemlje, jeste i proširivanje kruga saradnika ne samo iz regiona već i šire, što će doprineti većoj vidljivosti časopisa ‒ najavila je profesorka Petrović Tomić.

Ona je zahvalila kolegama iz delatnosti osiguranja, koji su se uprkos svojim nemalim obavezama odazvali njenom pozivu da za ovogodišnje brojeve časopisa napišu radove, poput Ivane Soković, predsednice Izvršnog odbora „Dunav osiguranja“, i Mila Markovića, člana Izvršnog odbora te kompanije. Zahvalila je i svima onima koji su se u Kompaniji „Dunav osiguranje“ starali o časopisu, a naročito Ljiljani Lazarević Davidović, dugogodišnjoj urednici, koja je posvećeno radila na njegovom izdavanju i kreiranju sajta časopisa, brižljivo prikupljajući sve one podatke koji omogućavaju da pratimo nit razvoja izdavačke delatnosti u osiguranju u Srbiji.

Na konferenciji su izloženi referati posvećeni aktuelnim temama u delatnosti osiguranja potekli iz pera eminentnih autora: prof. dr Jelene Kočović, prof. dr Tatjane Rakonjac Antić, prof. dr Marije Koprivice i njihove asistentkinje Kristine Bradić,  prof. dr Mladenke Balaban, prof. dr Jasenka Marina, prof. dr Vladimira Čolovića, prof. dr Ivane Bodrožić, prof. dr Nataše Petrović Tomić, prof. dr Stefana Milojevića, prof. dr Snežane Knežević, prof. dr Jelene Lepetić, dr Mirjane Glintić, doc. dr Jasmine Đokić, doc. dr Ive Tošić, dr Vesne Lazić Buljan, dr Nenada Grujića. Priliku da radove izlože na Konferenciji dobili su i mladi autori koji su se otisnuli u naučnoistraživačke vode, doktorandi Filip Živanović i Jovana Brajić, te diplomirani pravnik Igor Muidža.