Osiguranje – ključ za sigurnost poljoprivredne proizvodnje

Osiguranje useva i stoke predstavlja budućnost razvoja poljoprivrede i stočarstva na našim prostorima, imajući u vidu promenu klimatskih uslova, ekstremne padavine i vremenske nepogode koje zadaju sve veće probleme proizvođačima, zaključak je radionice koju je u saradnji sa Udruženjem novinara za poljoprivredu AGROPRESS organizovala Kompanija „Dunav osiguranje“ na teritoriji Pirota i Dimitrovgrada, na Staroj planini.

Predstavnici AGROPRESS-a i „Dunav osiguranja“ obišli su povrtare u pirotskom kraju, kao i vodeće stočare na Staroj planini koji čuvaju velika stada goveda, ali i autohtone rase konja i ovaca.

Saša Antonović iz pirotskog sela Mali Jovanovac kaže da zadnjih deset godina osigurava svoju poljoprivrednu proizvodnju kod „Dunava“ i dodaje da je osiguranje useva, imajući u vidu sve češće vremenske nepogode tokom cele godine, izuzetno važno.

– Pod plastenicima imam oko 35 ari, najviše proizvodim papriku, na oko 90 posto površina, nešto malo paradajza i krastavca. Zadnjih deset godina osiguravam svoju proizvodnju kod „Dunava“ i moram reći da sam izuzetno zadovoljan. Klima se drastično menja pa sam u tih 10 godina otkako se osiguravam sedam ili osam godina imao štetu od nepogoda poput grada. Naplata šteta je vrlo brza tako da sam zaista zadovoljan i redovno osiguravam svoje useve – rekao je Antonović.

Dragan Nikolov, vlasnik farme „Nikolov“ na Staroj planini, u selu Izatovci, kaže da na svojoj farmi ima oko 220 goveda, od čega je devedesetak muznih krava koje dnevno daju od 15 do 20 litara mleka.

– Trenutno imamo oko 300 hektara zemljišta pod zakupom, reč je o državnom zemljištu. Od toga je oko 120 hektara obradivih površina, a ostalo su pašnjaci. Sva goveda i telad na farmi, kao i proizvodnju na imanju, osiguravam kod „Dunav osiguranja“ više od jedne decenije. I to je vrlo važno, jer kad dođe do štete, znam kome ću se obratiti za naknadu, ali i za savet. Osim krava, čuvamo i konje, to je autohtona rasa domaćih brdskih konja za koje dobijamo subvenciju od države – naveo je Nikolov.

– Na farmi imamo 85 grla domaćih brdskih konja. Tu je posredi pre svega velika ljubav prema tim plemenitim životinjama. Oni nam najviše koriste za takozvano čišćenje terena, jer površine na kojima se napasaju praktično bivaju očišćene i spremne za pretvaranje u obradive površine – rekao je Nikolov.

Vasil Tošev u selu Izatovci ima farmu sa 130 ovaca, a obrađuje i preko 10 hektara zemljišta kako bi obezbedio hranu za ovce, dok je manje površine zasadio voćem.

– Zadnje godine su katastrofalne kada je o nepogodama reč. Pre svega za voćarstvo, mrazevi su sve učestaliji, topli dani kad im vreme nije izazivaju rano cvetanje, zadnje tri-četiri godine nemamo ništa od voća. Poslednjih desetak godina osiguravam pšenicu, ječam, silažni kukuruz, ovas i stočni grašak u „Dunavu“ i prezadovoljan sam. To nije trošak, jer je premija minimalna u odnosu na štete koje mogu da izazovu vremenske nepogode. Savetovao bih svima koji planiraju ili se već bave poljoprivrednom proizvodnjom da osiguraju to što rade jer tako imaju neku sigurnost – kazao je Tošev.

Direktorka Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Pirotu Maria Stanković istakla je da sve veći broj poljoprivrednih proizvođača osigurava svoju proizvodnju, useve, stoku, te da značajan doprinos tome daju i subvencije države, odnosno nadležnog ministarstva, kao i subvencije Gradske uprave u Pirotu.

– Do kraja februara u pirotskoj filijali intenzivno radimo na ugovaranju osiguranja od prolećnog mraza. Ono se može ugovoriti do kraja ovog meseca. U zavisnosti od samog toka vegetacije, krenućemo i sa drugim vrstama osiguranja, tu su pre svega osiguranja od grada, požara, groma, oluje, poplave – kaže direktorka Stanković.

Dodaje da subvencije države i lokalne samouprave u Pirotu imaju veoma pozitivan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju i da subvencije u velikoj meri podstiču poljoprivrednu proizvodnju, kako u delu ratarske proizvodnje tako i kod uzgoja životinja.

– Poslednjih desetak godina subvencije su značajno uticale na povećanje broja životinja koje se čuvaju, pa se mnogi poljoprivredni proizvođači specijalizuju, neki su od 10 junica stigli do 100, 110 grla. Takođe, kada je reč o samom osiguranju, veliki uticaj imaju subvencije Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, jer 40 posto premije subvencioniše Ministarstvo, dok Grad Pirot sa još 40 posto subvencioniše premiju, tako da poljoprivrednik plaća svega 20 posto premije po polisi. Prilikom zaključenja polise poljoprivrednici plaćaju samo pet posto ukupne premije, dok ostatak plaćaju po ubiranju plodova. Po isplaćenoj premiji naši korisnici dobijaju potvrdu i apliciraju kod lokalne samouprave i trezora i dobijaju po 40 posto povraćaja vrednosti polise od države i od lokalne samouprave – kaže direktorka Stanković.

Pomoćnik gradonačelnika Pirota Vidojko Panajotović, zadužen za poljoprivredu, navodi da Grad Pirot ulaže značajna sredstva u razvoj poljoprivredne proizvodnje, i to preko Fonda za razvoj poljoprivrede, a jedna od brojnih subvencija jeste i subvencionisanje 40 posto vrednosti polisa za osiguranje poljoprivredne proizvodnje.

– Grad Pirot ima posebnu stavku u budžetu za razvoj poljoprivrede i sela. Ove godine izdvojili smo 56 miliona dinara, a rebalansom koji ćemo imati za desetak dana u planu je da se izdvoji još milion dinara za razvoj lovstva. To je ukupno 57 miliona dinara, što nije malo, mora se priznati – pojašnjava Panajotović.

Budućnost poljoprivredne proizvodnje u Pirotu je osiguranje, naravno, da ne ulazimo u ostalo, agrotehničke mere i sve što se podrazumeva. Bez osiguranja, poljoprivredni proizvođač nije siguran, a najveća sigurnost mu je osiguranje. Klima se promenila, imamo ili ekstremne suše, ili ekstremne padavine, ogromne količine kiše ili grada koji uništava sve ono što su ljudi radili cele godine, kazao je Panajotović.

Dodao je da je Grad Pirot iz ovogodišnjeg budžeta za subvencionisanje osiguranja poljoprivredne proizvodnje izdvojio 4,5 miliona dinara. Panajotović je pozvao sve poljoprivredne proizvođače Pirotskog okruga da osiguraju svoju poljoprivrednu proizvodnju.